1) Како покренути медијацију?

Медијација се може покренути обраћањем Инфо служби овог суда за подршку алтернативном решавању спорова, директним контактом са медијатором и преко судског поступка.

2) Како изабрати медијатора?

Медијатор се може изабрати са листе суда, Регистра Министарства правде, Националног удружења медијатора Србије ( NUMS ), Привредне коморе Србије, Партнера Србија и Повереника за заштиту равноправности.

3) Где се спроводи медијација?  

Медијација се спроводи у просторијама које странке и медијатор заједнички одреде.

4) Како изгледа поступак медијације?

Медијатор се најпре у уводној реч представља странкама у спору и детаљно их упознаје са циљем медијације, улогом медијатора, правилима и трошковима поступка уколико их има. Након уводне речи, закључује се споразум између страна и медијатора, о приступању посредовању ( медијацији ) који потврђује договор о уласку у медијацију и избору медијатора. Медијација се одвија кроз сесије, заједничке, а по потреби и одвојене. Свака страна износи своје виђење сукоба и проблема. Улога медијатора је да омогући конструктивну коминикацију, прикупи релевантне информације и утврди спорна питања, као и тачке око којих постоји сагласност. Један од циљева медијатора током заједничке сесије је да утврди који интереси и потребе стоје иза истакнутих захтева и позиција страна у спору. Медијатор може водити одвојене разговоре са странама, када ће уз сагласност једне стране, њене предлоге и ставове пренети другој страни. По правилу, заједнички и одвојени разговори се организују у току истог дана. Медијација може трајати и по 8 или више сати. Стране могу одустати од медијације у сваком тренутку, а медијација може бити обустављена и када медијатор процени да даље вођење поступка није сврсисходно.

5) Да ли се може покренути поступак медијације иако је већ у току судски поступак?

Странке могу покренути медијацију пре или у току судског поступка, као и у току поступка по правним лековима или извршног поступка. Уколико је судски поступак већ покренут медијација се може покренути на два начина : судија може упутити стране на медијацију уколико процени да је спор погодан за медијацију, или једна, односно обе стране могу предложити медијацију.

Ако се странке у току судског поступка сагласе да приступе решавању спора посредовањем уз застој судског поступка, поступак посредовања се покреће достављањем суду пред којим се води поступак споразума о приступању посредовању. У том случају долази до застоја судског поступка, који може бити одређен само једном по овом основу и не може трајати дуже од 60 дана (чл.18 Закон о посредовању у решавању спорова), што је и рок у ком би требало да се тај поступка оконча.

Покретањем медијације почиње и застој застарелости потраживања, у односу на захтев поводом кога се води судски поступак, који такође може трајати најдуже 60 дана.

Уколико стране постигну споразум у медијацији, тај споразум има снагу вансудског поравнања и може имати снагу извршне исправе, као и правноснажна судска одлука, ако стране у медијацији о томе постигну споразум.

Уколико у медијацији стране не постигну споразум судски поступак се наставља.

6) Које су предности медијације у односу на судско решавање спорова?

Медијација је једини поступак решавања сукоба у коме стране задржавају контролу над трошковима, дужином трајања и исходом спора. У медијацији се не изводе докази нити се утврђује која страна јесте или није у праву, већ стране уз помоћ обученог медијатора преговарају и фокусирају се на своје интересе и потребе у циљу превазилажења проблема и постизања прихватљивог решења. У медијацији одлуку доносе саме стране у спору, а не медијатор. Медијација је поверљив и приватан поступак у коме је увек искључена јавност. Сви подаци, предлози и изјаве дате у току преговора или у сврху постизања споразума, су поверљиви и не могу се користити као доказ у судском или другом поступку, нити их стране или медијатор могу износити у јавност, осим ако се стране другачије не договоре. Медијација се води у складу са расположивим временом самих странака. Медијацијом се помаже странкама да успоставе или попораве поремећене односе и наставе сарадњу која је прекинута.

За разлику од судског поступка где једна страна увек у целини и или делимично губи спор, медијацијом добијају обе стране.

7) Да ли у медијацији могу учествовати адвокати?

Странке у медијацији учествују лично, али могу имати и заступника односно пуномоћника. Пуномоћник из реда адвоката у медијацији може имати важну улогу јер саветује и штити интересе свог клијента током целог поступка медијације, почев од процене да ли је предмет погодан за медијацију и избора медијатора, и надаље тако што припрема свог клијента за медијацију, са њим учествује и саветује га током преговора, сарађује са медијатором, помаже у постизању и састављању споразума.

8) Шта садржи и какво је правно дејство Споразума о решавању спора постигнутог у медијацији?

Садржину Споразума о мирном решавању спора путем посредовања одређују саме стране у поступку посредовања. Споразум се сачињава у писаној форми и потписују га медијатор, стране у поступку медијације и пуномоћници који присуствују медијацији. Споразум о решавању спора постигнут у медијацији има снагу уговора, односно вансудског поравнања. Споразум може добити снагу извршне исправе уколико су испуњени слредећи услови: да садржи клаузулу извршности (изјаву дужника којом пристаје да поверилац, што је друга страна у медијацији, на основу споразума о решавању спора путем посредовања, након доспелости потраживања може покренути поступак принудног извршења) и да су потписи страна и медијатора оверени од стране јавног бележника.

9) Шта се може очекивати од медијације?

Непристрасност, поверљивост, добровољност, неформалност, економичност, брзо решење спорног односа, проналажење решења повољног за све учеснике у спору.