КРАТКИ ИСТОРИЈАТ СУДСТВА У СРБИЈИ И ОСНОВНОГ СУДА У УЖИЦУ

Подаци о оснивању и раду суда у Ужицу су малобројни и потичу из 1824.године када је установљен нахијски суд тј. Магистрат за Ужичку и Соколску нахију.

Први покушај издвајања судске власти од управе и подвођење исте под правни поредак учињен је Сретењским уставом из 1835.године, али је та самосталност била привидна обзиром да је била у трећем степену у надлежности Савета, који је преко једног свог одељења вршио функцију Касационог суда. Овај устав убрзо је укинут а кнез Милош остао је апсолутни господар Србије.

Даље преуређење судске власти извршено је Уставом из 1838.године тзв. Турским уставом, а његова ближа организација Уредбом о устројству судова од 1840.године. Седишта судова биле су окружне вароши. Судови су постали тростепени: примиритељни који су оснивани по селима, првостепени или окружни и то по један суд у сваком од 18 округа и апелациони или велики суд у престоници. Овим уставом судска власт подведена је под правни поредак по принципу самосталности,  а у Србији је почео период писаних закона. Сам устав је садржао и одредбу која је штитила права судија и по којој ,,ниједан судија не може бити збачен без судом доказане кривице,,.

Коначно уређење судови у Србији добили су Законом о устројству судова од 20.фебруара 1865.године са каснијим изменама и допунама из 1890. и 1903.године, и Закоником о поступку судском у грађанским парницама из 1865.године. По овим законима  судови у Србији су: општински-надлежни за грађанске спорове мале вредности, првостепени у које спадају Окружни, Апелациони и Касациони као највиши суд, и у извесним случајевима изабрани (избрани) суд.

На основу Закона о изменама и допунама у Закону о устројству окружних судова, 1890.године укидају се сви окружни судови и заводе се првостепени судови, изменом у самом називу.

Први законски пропис који детаљно регулише судску организацију у целој земљи између два рата донет је 24. септембра 1928.године и по њему судску власт у земљи вршили су редовни судови: срески, окружни, трговачки, апелациони и Касациони суд. Дотадашњи првостепени судови претворени су у окружне судове.

Коначно, на основу Закона о установљењу окружних и средских судова на подручју Апелационих судова у Београду и Скопљу од 26. новембра 1930.године  и Уредбе, донете на основу тог закона, о отпочињању рада нових среских и окружних судова, почев од 1. априла 1931.године првостепени судови претварају се у окружне, а остали у среске судове, па је тако отпочео са радом и Срески суд Ужице, који је својом надлежношћу покривао подручје среза ужичког и града Ужица.

После окупације 17. априла 1941. године судови су наставили са радом, а на снази су били стари закони са мањим изменама и допунама.

Стварање слободне територије у периоду Ужичке републике и формирање народноослободилачких одбора значило је и појаву новог народног судства. Нова власт делимично је вршила и судске функције. При појединим народноослободилачким одборима постојале су посебно формиране секције, док су у другим те функције обављали остали органи народноослободилачких одбора. У Ужицу градски народноослободилачки одбор није имао ту секцију, али је решавао одређене врсте грађанских и кривичних спорова, доносио је решења о деоби имања и вршио је потврде тестамената.

Како се описана судска функција у том периоду одвијала као једна од функција народноослободилачких одбора, то између ње и судства старе Југославије, односно судства у оквиру окупаторског поретка, нема континуитета.

Након тога, уследио је период привремених судова без одређене надлежности, када истовремено функционишу и војни судови.

Крајем 1944.године, тачније 6.октобра те године Главни нароноослободилачки одбор Србије издао је Упутство о приступању оснивања народних судова на подручју републике, који ће за време трајања рата вршити судску власт као самосталне установе, а почетком 1945.године уследила су још два упутства о уређењу судова. Судску власт на подручју федералне Србије вршили су народни судови: општински (градски), срески, окружни и Врховни суд федералне Србије.

Председништво привремене народне скупштине ДФЈ 26.августа 1945.године донело је Закон о уређењу народних судова, а потом су уследиле његове измене и допуне 21. јуна 1946.године. Према овом Закону редовни судови су: срески судови, окружни, врховни, судови федералних јединица, Врховни суд Војводине и Врховни суд ДФЈ. Поред ових редовних судова, могли су се оснивати и специјални судови, а општински и обласни судови су укинути. Према истом Закону срески судови су судили у првом степену кривичне и грађанске ствари (кривична дела против народа и државе, општенародне имовине; опште сигурности људи; прављења лажних исправа и лажног новца; имовинско-правне спорове, ако је једна од странака држава, предузеће или установа; спорове брачних другова и ништавост брака; вођење трговачких регистара и др.). Окружни судови су одлучивали по жалбама поднетим против одлука среских судова.

Среске и окружне судове чинили су председник, потребни број судија и судија поротника. Број судија одређивао је Министар правосуђа Народне републике. Сви судови судили су у већу од тројице судија, сем када је закон допуштао да суди судија појединац.

Територијална надлежност среских и окружних судова, поклапала се са територијом среских и окружних народних одбора. У том пероду на подручју региона поред осталих редован суд био је срески суд у Титовом Ужицу.

Нови Закон о судовима од 5. јула 1954.године у ФНРЈ прописивао је следеће редовне судове: среске, окружне, републичке, врховне, Врховни суд АП Војводине и Савезни врховни суд.

Према том Закону, срески судови одлучују у првом степену у кривичним, грађанским и другим предметима који су им стављани у надлежност, спроводе извршења и врше друге послове из своје надлежности.

Правилником о унутрашњем пословању у среским, окружним и привредним судовима од 26. децембра 1959.године у судовима са већим бројем судских већа или судија појединаца образована су судска одељења. Тако су при среским судовима образована кривична и грађанска одељења и одељења за рад на ванпарничним и оставинским предметима.

Законом од 11.јуна 1966.године промењен је назив среских судова, па и тог суда у Ужицу у Општински суд, без промене територијалне надлежности. Сви редовни судови били су у надлежности Републичког секретаријата за правосуђе и општу управу.

Устав из 1974.године као новину уводи уставно конституисање самоуправних судова и друштвеног правобраниоца самоуправљања, односно нове механизме заштите уставности и законитости. Самоуправни судови су се установљавали као судови удруженог рада, арбитраже, мировна већа и изборни судови. И даље су постојали судови редовне надлежности: општински, окружни, врховни суд републике и покрајини и специјализовани судови (привредни и војни).

Уставом из 1991.године и Законом о судијама донетим исте године 30. јула, образују се судови опште надлежности у које спада и Општински суд у Ужицу и привредни судови. Овим Законом измењени су услови и начин избора судија, где у члану 3 пише: ,,Председнике судова, судије и судије поротнике бира и разрешава Народна скупштина,,. Први пут после Другог светског рата прописано је да је судска функција стална.

Коначно, на основу Устава из 2006. године (,,Сл.гласник РС,,бр.98/2006), Закона о уређењу судова (,,Сл. гласник РС,, бр. 116/08 и 104/09) и члана 3. став.1. тачка 32. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (,,Сл. гласник РС,, бр.116/08) Општински суд у Ужицу мења назив и надлежност, тако да од 01.јануара 2010.године постаје Основни суд у Ужицу, који надлежношћу покрива територију града Ужица и општина Бајина Башта и Чајетина. Од ознaчeног датума Основни суд у Ужицу у свом саставу имао је две судске јединице и то у Бајиној Башти и Чајетини, све до 01. јануара 2014. године од када у свом саставу има само једну судску јединици и то у Бајиној Башти.

ПРЕДСЕДНИЦИ ОСНОВНОГ СУДА У УЖИЦУ КРОЗ ИСТОРИЈУ

У периоду од 11.02.1969.године до 13.01.1975.године на месту председника суда налазио се Аксо Шћекић.

Након њега, за вршиоца дужности председника Општинског суда у Ужицу постављен је Радован Благојевић, звани Лале, који је дана 5.јуна 1975.године и изабран на ту функцију. Функцију председника Благојевић је обављао све до своје смрти 14.07.1988.године.

Дана 01.11.1988.године на место председника изабран је Миливоје Јовичић, који је обавезе председника суда обављао све до избора за председника Окружног суда у Ужицу.

Дана 01.06.1998.године за председника суда изабран је дотадашњи судија Окружног суда у Ужицу Срђа Говедарица, који је ту функцију обављао све до 15.09.2001.године.

Након тога, дужност председник Општинског суда у Ужицу, све до 23.12.2009.године вршио је Вишеслав Зотовић, дотадашњи судија тог суда.

Почев од 23.12.2009. године на место вршиоца функције председника Основног суда у Ужицу постављена је судија Бранка Јанковић, која је на место председника суда изабрана дана 23.05.2014. године, а на ту функцију ступила је дана 28.05.2014. године.

Почев од 31.05.2020. године на место вршиоца функције председника Основног суда у Ужицу постављен је судија Лазо Ђоковић. Одлуком Народне Скупштине Републике Србије од 23.12.2020. године (објављена у Сл. Гласник РС број 153 од 23.12.2020. године), судија Лазо Ђоковић изабран је за Председника Основног суда у Ужицу.