Покретање и вођење поступка

Основни суд у Ужицу је стварно надлежан за поступање и одлучивање у грађанско-правним стварима из личних, породичних, радних, имовинско-правних и других грађанско-правних односа, осим спорова који произилазе из ауторског права.

Парнично(Грађанско) одељење овог суда чини 17 судија, а то су:

1. Судија Небојша Маринковић – прво веће,
2. Судија Зорица Весовић – друго веће,
3. Судија Будимир Лакићевић – треће веће,
4. Судија Душица Мићић – четврто веће,
5. Судија Сунчица Мисаиловић – пето веће,
6. Судија Јелена Чуповић - шесто веће,
7. Судија Марко Миловановић - седмо веће,
8. Судија Словенка Поповић - осмо веће,
9. Судија Тамара Јованетић – девето веће,
10. Судија Вера Петаковић – десето веће,
11. Судија Мирјана Трмчић – једанаесто веће,
12. Судија Александар Јањушевић - дванаесто веће,
13. Судија Петар Танасијевић - тринаесто веће,
14. Судија Марија Радојевић - четрнаесто веће,
15. Судија Бранка Шаренац - петнаесто веће,
16. Судија Аида Никитовић - шеснаесто веће,
17. Судија Марија Ракић - седамнаесто веће.

Председник овог одељења је судија Зорица Весовић, а њен заменик је судија Јелена Чуповић.

Председник парничног одељења судске праксе је судија Мирјана Трмчић.

Судијски помоћници у парничном, извршном и ванпарничном одељењу су Мирјана Филиповић, Бранко Ђерић, Бранко Вукомановић, Владимир Митровић, Јелена Радојевић, Милица Мирјачић и Војин Јосиповић.

Примљени предмети судијама се додељују у рад путем посебног АВП програма (математичким алгоритмом).

Посебном одлуком председника може се одступити од редоследа распоређивања предмета због оправдане спречености судије да поступа (привремена спреченост за рад, одсуство у складу са посебним прописима и сл.).

Тужба, противтужба, одговор на тужбу и правни лекови подносе се у писменом облику (поднесци).

Поступак се покреће тужбом која мора бити разумљива, читка и уредна, а то значи да треба да садржи: означење суда, име, презиме (назив фирме), пребивалиште (боравиште), седиште странке, њихових законских заступника и пуномоћника (ако их имају), предмет спора, вредност спора, садржину изјаве и потпис подносиоца.

Поред наведеног, тужба мора да садржи одрђени захтев у погледу главне ствари и спопредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора.

Тужилац који има боравиште или пребивалиште, односно седиште у иностранству, дужан је да у тужби именује пуномоћника за пријем писмена, уколико то не уради суд ће тужбу одбацити.

Ако тужба није разумљива или не садржи све потребно да би се по њој поступало, а странка има пуномоћника из редова адвоката, који је ову тужбу и саставио, суд ће такав поднесак одбацити.

Ако странка нема адвоката, суд ће јој овакав поднесак вратити на уређење, па уколико странка не поступи по датом налогу сматраће се да је иста повучена, а уколико га врати неисправљеног, суд ће је одбацити.

Тужба се подноси у довољном броју примерака за суд и противну страну.

Тужба подлеже такси. Висина таксе зависи од вредности и врсте спора. Информације о висини таксе можете добити на информационом пулту овог суда у седишту суда или у писарницама судских јединица.

Препорука је да се такса плати одмах при предаји тужбе јер је последица неплаћене таксе принудна наплата, што повлачи увећање таксе за 50% као и плаћање опомене у износу од 390,00 динара.

Постоји могућност ослобађања од плаћања таксе и трошкова поступка. У таквим случајевима странка је у обавези да суду стави предлог за ослобађање од плаћања ових обавеза и пружи доказе о свом имовном стању и имовном стању породице у којој живи (уверење пореског органа, доказе о висини пензије или плате, наведе број издржаваних лица и сл.).

Суд ће ослободити од плаћања трошкова поступка странку која према свом општем имовном стању није у могућности да сноси ове трошкове. Ослобођење од плаћања трошкова поступка обухвата ослобођење од плаћања таксе и ослобођење од полагања предујма за трошкове сведока, вештака, увиђаја и судских огласи, а суд може да ослободи странку и само од плаћања таксе, у складу са посебним законом.

Суд доставља тужбу, са прилозима, туженом на одговор. Тужени мора дати одговор на тужбу у року од 30 дана. Уколико тужени не да одговор на тужбу у остављеном року, суд ће, без расправе, донети пресуду на основу пропуштања, уколико су за то испуњени законски услови везани за то да чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сам тужилац поднео.

Одговор на тужбу треба да садржи све оно што је предвиђено за садржај поднеска - тужбе, а посебно изјаву да ли признаје или оспорава истакнути захтев, као и све процесне приговоре.

Ако одговор на тужбу има недостатака због којих се по њему не може поступити, сматраће се да тужени није ни одговорио на тужбу.

И одговор на тужбу подлеже таксеној обавези, па и у овом случају важи све оно што је речено за таксу на тужбу.

Посебно је значајно истаћи да суд, сем у изузетним случајевима, (ако се посумња да је у питању захтев којим странке не могу располагати, односно да је захтев у супротности са принудним прописима, јавним поретком и правилима морала), по службеној дужности не изводи доказе. Дакле, странке су дужне да у тужби, у одговору на тужбу и осталим поднесцима, као и на припремном рочишту предложе и доставе доказе ради утврђивања одлучних чињеница. Терет доказивања лежи на оној страни која тврди постојање одређених чињеница.

На припремно рочиште позивају се странке и њихови пуномоћници.  Ако на припремно рочиште не дође тужилац, а уредно је позван, сматраће се да је тужба повучена, осим ако тужени не захтева да се рочиште одржи.Припремно рочиште почиње излагањем тужбе, после чега тужени износи одговор на тужбу. Ако је потребно суд ће затражити од странака разјашњење у погледу њихових навода или предлога.Суд ће да упозна странке са њиховим правом да спор могу да реше медијацијом. Ако је то потребно, после излагања тужбе и одговора на тужбу расправљаће се о питањима која се односе на сметње за даљи ток поступка, о чему могу да се изводе и докази. У даљем току припремног рочишта расправљаће се о предлозима и захтевима странака и чињеничним наводима којима странке образлажу своје предлоге и захтеве.Странка је дужна да најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако припремно рочиште није по закону обавезно изнесе све чињенице потребне за образложење својих предлога, да предложи доказе којима се потврђују изнете чињенице, да се изјасни о наводима и понуђеним доказима противне странке, као и да предложи временски оквир за спровођење поступка. Суд ће на овом рочишту да утврди које су чињенице неспорне, односно општепознате и које су чињенице спорне и која би правна питања требало да се расправе, а одлучиће ће и која ће доказна средства да изведе на главној расправи и решењем  ће одредити временски оквир за спровођење поступка. Решење о одређивању временског оквира нарочито садржи: број рочишта, време одржавања рочишта, распоред извођења доказа на рочиштима и предузимања других процесних радњи, судске рокове, као и укупно време трајања главне расправе. Суд ће предлоге за извођење доказа које не сматра битним за доношење одлуке да одбије решењем против кога није дозвољена посебна жалба. Суд заказује рочиште за главну расправу најкасније у року од 30 дана од одржавања припремног рочишта, односно од пријема одговора на тужбу или протека рока из овог закона за подношење одговора на тужбу, ако оцени да одржавање припремног рочишта није потребно. Ако суд оцени да је за извођење доказа потребно одржати више од једног рочишта, заказаће их у најкраћем временском размаку, водећи рачуна о концентрацији главне расправе. Суд је дужан да поштује временски оквир који је одређен, као и да спречи сваки покушај неоснованог одлагања рочишта и санкционише сваку повреду или злоупотребу процесних права и нарушавање процесне дисциплине.

Уколико са рочишта за главну расправу изостане тужилац или ако на то рочиште не дође тужени, а уредно су позвани, расправа ће да се одржи са присутном странком. Ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостану и тужилац и тужени или одбију да расправљају, тужба се сматра повученом.
Након спроведеног поступка, доноси се пресуда.

Службеници Основног суда у Ужицу нису овлашћени за давање правних савета везаних за припрему и писање тужбе. Законом је регулисано да се странка у оваквим случајевима може обратити адвокату или служби правне помоћи.

ПРОЦЕСНИ ЗАКОНИ
Закон о парничном поступку,
Закон о извршном поступку,
Породични закон.

Додатне информације

Парнична писарница у седишту суда, соба број 33, 2 спрат, локал 120.